Нема веродостојних докумената који би прецизно указивали на порекло имена Силбаш. Понекимпредањима назив је настао по томе што је неко за једног од првих силбашана, у одговарајућој ситуацији рекао "Сила је баш", па је скраћивањем те изреке и њеним спајањем добијен назив Силбаш. Друго предање каже да име потиче од мађарске речи сзилва - шљива. Међутим, најприхватљивија је претпоставка да је Силбаш добио име по једној пустари, која се налазила иза православног гробља према Деспотову, а звала се "Сила Ваш". Назив Силбаш је био у употреби највећи део времена постојања села мада се по наређењу жупанијских власти 1844 до 1918. насеље звали Силбач. По неким записима село се краће време у XВИИИ веку звало Сент Михаљ. (Панин, 1989.)
По постојећим подацима Силбаш спада у старија насеља Бачке. Први помен овог села потиче из 1263. године када се оно наводи као насеље Сзилбацх у бачко-бодрошкој жупанији, у близини Буљкеса (данас Бачки Маглић). Д ПОпович наводи да се Силбаш помиње у Бачкој жупанији 1267. године. Иначе на подручју силбашког атара и непосредне околине пронађени су трагови живљења још из неолита - локалитет Шеров салаш, а такође и из каснијих година.
После 1698 насељавају га Срби који се у Војводину стигли у Великој сеоби под вођством Арсенија Чарнојевића, па су 1715. године у овом насељу живела 33 пореска обвезника. У ово насеље је стигао је сигурно и један број Срба у сеоби под вођствомАрсенија ИВ Шакабенде. Од почетка XВИИИ века насеље се развија у континуитету.
До досељавања Словака у првој половини XИX века, постојећим подацима, Срби су чинили целокупно становништво Силбаша. По неким записима први иСловаци су досељени у Силбаш око 1814. године. Највећи број Словака није се доселио директно из Словачке, већ из других села Бачке и угарских жупанија. По попису из 1991. 48% становништва чине Срби, а 42% Словаци.
Сви важнији објекти налазе се у средишњем делу насеља. Ту су православна и евангелистичка црква. По неким изворима прва праавославна црква била је подигнута крајем XВИИ века североисточно од данашњег насеља уз леву страну пута према Деспотову. Служила је до 1755 када се гради нова (завршена 1755), која је касније дограђивана и обнављана. Словачка црква је саграђена 1838, дограђена 1846. и до данас задржала тај изглед.
У средишњем делу села је и основна школа "Браћа Новаков". Ова школа покрива и насеље Параге и Деспотово. Иначе, сматра се да је прва школа у Силбашу радила уз цркву, да је први учитељ био неки Самуило, а затим се помиње Прока Лазић (око 1840. године). Пошто је стара школа срушена 1874. године, на истом месту је подигнута нова са једном учионицом, а 1895. је дограђена још једна учионица и стан за учитеље. Школу је издржавала Српска православна црквена општина. И таква школа је била мала па је црквена општина око 1897. купила једну кућу и преуредила је за школске потребе и за учитељски стан. Године 1908. Српска црквена општина подиже нову школу, поред парохијског дома. Исте године и силбашка световна општина подиже нову школу, у близини црквене, а у у оквиру ове школе отворено је и дечје забавиште. Шездесетих година XX века у селу је подигнута нова школа која је и данас у употреби.
Први словачки учитељ у Силбашу био је Мађар Ондреј Франко (1818. година), а затим Јурај Палуш Владар (1830 - 1832), али вероватно тада ниј епостојала организована настава. Организована настава почиње 1832. а прва школа је саграђена 1866 - 1874.
После другог светског рата у селу су изграђена Дом културе (током 1996. потпуно реновиран) и Дом омладине, а библиотека је до сада радила у згради ватрогасног дома. Уз ове објекте ту су још: yдравствена и ветеринарска станица, пошта, месна канцеларија, месна заједница и други, а село има и уређен парк, који је подигнут у спомен погинулим борцима НОБ у Другом светском рату.