На простору бачкопаланачке општине откривена су утврђења и некрополе из праисторијске епохе, а постоје и локалитети са налазиштима из палеолита, неолита, бакарног, бронзаног и гвозденог доба. Нека од ових налазишта везана су за атар Парага. То значи да је и овај атар био насељаван од давнина. Међутим, честа ратовања и смењивања бројних народа, кроз дуг период нису омогућавала формирање значајнијег сталног насеља, које би остварило трајнији печат на овом простору.
Параге се у писаним изворима први пут помињу 1473. године, као једно од насеља у бачкој жупанији. Нешто касније, након турског освајања Бачке, помиње се у бачкој нахији (Поповић, 1952). У турским записима помиње се под именом Параг. Стелзер је сматрао да је насеље Велики Параг, у нахији Бач, претходило данашњем селу (Иванyи, 1932). Први податак о броју породица поминеј 1554. годину, када је у Парагама било 4 дома. Већ је писано о честим и значајним променама домова, односно становника, као последица ратова, заразних болести, сушних или влажних година и друго. Средином XВИИИ века у Параге се досељава један број Срба из Каравукова. Тачније наводи се да су жупанијске власти 1753. године наредиле да се "злогласни" Срби из Каравукова преселе у Параге. По записима то пресељење извршено је 1755.
Првобитно насеље Параге било је изграђено у јужном делу атара, на потезу Гола Добра. То је нешто нижи терен уз две удолине. Током 1785/86, тај простор угрожавају високе подземне воде, које избијају и на површину, те су знатно оштетиле објекте у селу. Због тога је током поменуте две године насеље премештено у северни део атара (на пола сата хода од старе локације). Локација на којој се раније налазило село и данас се назива Старе Параге или Старо Село, а означено је крстом.
Пошто се премештање насеља дешавало у време ауструугарске колонизације појединих делова Војводине, новоизграђено село поприма планске контуре, односно куће се граде уз праве улице, које се уз то секу под правим углом. Најстарији део насеља чиниле су две улице, једна - дужа, издужена у правцу југозапад - североисток и друга - краћа, правца југоисток - северозапад. Обе улице су праве војвођанске и секу се под правим углом. Како се повећавао број становника, ширило се и насеље. По свим карактеристикама Параге су типично насеље панонског типа
Становништво чине Срби са 90%..
У центру села налазе се сви значајнији објекти. Ту је школска зграда, у којој се одвија настава за 4 одељења. У оквиру школе, са једним одељењем, ради и предшколска установа, а у близини је црква, затим сеоска библиотека, здравствена станица са основном службом, пошта, месна канцеларија, аутобуска станица и Дом културе који углавном није у функцији.