На основу археолошких налаза и писаних докумената доказано је да су на
овим просторима људи живели непрекидно од праисторије до данас. Прва
насеља се подижу у 11. веку, а назив Паланка се помиње 1593. године. Од
11 века на овим просторима живели су Угари и Срби (сто потврдјују
словенски српски топоними: Велики и Мали Гајић, Голубњак, Рајково,
Ристићев пут, Урошка бара итд).
Подаци су узети из мађарских извора, који истражују борбе Арпадоваца
или Арпадовица у 11 веку, те се могу сматрати поузданим. Крајем 16 века
ове просторе заузимају Турци, а Карловачким миром 1699. године их
дефинитивно напуштају. После тога овде се насељава ново српско
становништво, те немачко, словачко и мађарско. До 1916. године овде
постоје три насеља: Стара, Нова и Немачка Паланка.
У географском погледу река Дунав спаја Општину са Европом и Црним морем,
а мрежа путева са Новим Садом, Сомбором, Суботицом, Шидом и Хрватском
(односно са Илоком и Вуковаром), што је сврстава у општине које имају
повољан географски положај.
Мрезом магистралних, регионалних и локалних путева у дужини од 300
километара повезана су сва насеља у Општини. Због свог положаја, повољних
климатских услова (панонска равница, река Дунав и обронци планине
Фрушке Горе) Бачка Паланка има услове за значајан развој туризма.
Ова средина има континенталну климу са четири годишња доба и просечном
летњом температуром од 23 степена целзијуса.
|
Становништво
У општини Бачка Паланка живи 60966 становника (статистички подаци по попису из 2002 године, а у самом граду готово тридесет хиљада. Но, рачуна се да је у региону општине трајно животно уточиште нашло и око петнаест хиљада људи који су избегли из ратом захваћених подручја бивше Југославије. Међу њима је највише оних из Босанске крајине, неких делова Хрватске, а у последње време и са Косова. Сви досадашњи пописи становништва показују једну константу: Више од две трећине становништва бачкопаланачке општине чине Срби. Остале веће групације народа су Словаци и Мађари. Национална разноликост живља се ни у једном тренутку, за последњих педесетак година, није показала као негативни фактор организовања и тока животне свакодневице. Напротив, остварен је животни амбијент у којем је лепо живети и радити.
|