На основу археолошких налаза и писаних докумената доказано је да су на

овим  просторима људи живели непрекидно од праисторије до данас. Прва

насеља  се подижу у 11. веку, а назив Паланка се помиње 1593. године. Од

11 века на овим просторима живели су Угари и Срби (сто потврдјују

словенски српски топоними: Велики и Мали Гајић, Голубњак, Рајково,

Ристићев пут, Урошка бара итд).

     Подаци су узети из мађарских извора, који истражују борбе Арпадоваца

или Арпадовица у 11 веку, те се могу сматрати поузданим. Крајем 16 века

ове просторе  заузимају Турци, а Карловачким миром 1699. године их

 дефинитивно напуштају. После тога овде се насељава ново српско

 становништво, те немачко, словачко и мађарско. До 1916. године овде

постоје три насеља: Стара, Нова и Немачка Паланка.

У географском погледу река Дунав спаја Општину са Европом и Црним морем,

 а мрежа путева са Новим Садом, Сомбором, Суботицом, Шидом и Хрватском

(односно са Илоком и Вуковаром), што је сврстава у општине које имају

повољан географски положај.

     Мрезом магистралних, регионалних и локалних путева у дужини од 300

километара повезана су сва насеља у Општини. Због свог положаја, повољних

 климатских услова (панонска равница, река Дунав и обронци планине

Фрушке Горе) Бачка Паланка има услове за значајан развој туризма.

     Ова средина има континенталну климу са четири годишња доба и просечном

 летњом температуром од 23 степена целзијуса.

 

 
Становништво

У општини Бачка Паланка живи 60966 становника (статистички подаци по попису из 2002 године, а у самом граду готово тридесет хиљада. Но, рачуна се да је у региону општине трајно животно уточиште нашло и око петнаест хиљада људи који су избегли из ратом захваћених подручја бивше Југославије. Међу њима је највише оних из Босанске крајине, неких делова Хрватске, а у последње време и са Косова. Сви досадашњи пописи становништва показују једну константу: Више од две трећине становништва бачкопаланачке општине чине Срби. Остале веће групације народа су Словаци и Мађари. Национална разноликост живља се ни у једном тренутку, за последњих педесетак година, није показала као негативни фактор организовања и тока животне свакодневице. Напротив, остварен је животни амбијент у којем је лепо живети и радити.

Археологија 

Здравство