Гајдобра                                                                     Број становника (попис 2002) :   2968

Постоји више претпоставки о пореклу назива Гајдобра. По једној, насеље је добило име по презимену српске породице Гајдобранин. Међутим, пошто је насеље Гајдобра настало на простору где су некада биле пустаре - Добра, Доња Добра, Средња Добра, Горња Добра, Гола Добра, Шумска Добра и Црквена Добра, вероватно је стапањем одреднице шума (гај) и појма Добра дошло до формирања имена. Обично се имену даје придевски смисао ("Добри-гај"), мада је прихватљивије да се под тим подразумева именичко значење, које указује на поседе, имања, феуде(добра) (Група аутора, 1986.), например Шумско Добро или Шумска Добра, Горње Добро или Горња Добра итд. Простор Гајдобранског атара био је насељаван још у неолиту, о чему сведочи налазиште источно од села у близини Рајсовог салаша. Трагови бакарног, бронзаног, гвозденог и каснијих периода откривени су на простору околних атара. У Средњем веку, када је велики значај имао град Бач, између Гајдобре и Силбаша пролазио је друм до овог града. (Пап, 1988). Чести упади разних народа и ратови вођени на простору јужне Бачке, прекидали су континуитет многих насеља, па су због тога бројне настамбе са овог простора заувек нестале без трага о њиховом ранијем постојању.
 Антон Шефер (Anton Shäffer, 1938.) наводи да су уз саму Гајдобру, на Чибском путу пронађени остаци цркве и манастира из XII века, који су вероватно припадали Србима или можда Мађарима.
 Годину дана пре досељавања Немаца 1763. израђен је план насеља Гајдобре. По томе плану, насеље је имало крстасту основу. са две улице генералног смера север-југ, односно исток-запад, које су се укрштале под правим углом.
 Данашња физиономија насеља формирана је на бази плана из периода немачке колонизације и каснијим ширењем. Насеље се ширило на север, исток и запад, а на југ није због нижег терена на том простору.
 Крајем 1945. године (углавном у новембру и децембру), у куће одсељених Немаца и Мађара досељава се ново становништво, највећим делом из Херцеговине.Највећи број домаћинстава и лица досељен је из столачког среза, затим из невесињског, мостарског, билећког, ливањског, гламочког, гацког, те из чапљинског, и требињског.
 Сви важнији објекти смештени су у центру насеља, на месту где се укрштају две најстарије улице. Ту је основна школа "Алекса Шантић", у оквиру које раде и истурена одељења у Новој Гајдобри, Дом културе, са биоскопском салом, подигнут је 1953. године и спада међу најлепше објекте ове врсте у читавој општини. Овај објекат има библиотеку са преко 5000 књига, а поред књижевних сусрета, псеничких вечери, у њему се организују и друге трибине и манифестације. Просторије дома користи и КУД "Благоје Паровић", а организовање "Гајдобранских летњих игара" (траје од 1967. године) не може се замислити без овог објекта и околних садржаја.
 Поред Дома културе, 1985. године изграђен је и Дом омладине са различитим садржајима, који се допуњују оближњим спортским теренима. Здравствена станица је изграђена 1976. године и поседује општу праксу, стоматолошку службу, лабораторију и саветовалиште за мајку и дете. Централни део села попуњавају црква, пошта, месна канцеларија и други објекти.