Челарево                                                             Број стновника (попис 2002).....   5423

У атару Челарева откривени су трагови праисторијске некрополе као и налази из каснијег античког периода. Може се говорити о непрекинутом континуитету живљења на овом простору, мада су се смењивали различити народи. Најзначајније налазиште је локалитет "Циглана" уз границу челаревског и бачкопаланачког атара. Истраживања показују да је овде постојало насеље у античком периоду, а да се на површини од неколико стотина хектара простирало рано-средњовековно насеље и некропола (од ВИИИ до X века). Ископине упућују на то да су живели Авари, али и Хазари (Живановић, 1975, Бунарџић, 1985.) Из касно-средњовековног периода постоје бројни налази. Све ово упућује да Челарево има добар географски положај, што је стално привлачило људе, те су они на овом простору градили своја насеља.
 Први писани помен о насељу Чиб (Чеб) потиче из 1292. када се оно наводи као једно од насеља у жупанији Бач. За време турске владавине исто насеље се помиње у бачкој нахији. Године 1554. наводи се да је у њему било 15 породица од којих су 7 плаћале порез.
  Почетак XИX века веома је важан за Челарево. До 1791. године насеље је припадало Комори, а те године оно је са имањем продато Леополду Марфију. Он је 1798. на имању изградио кућу (у непосредној близини садашњег дворца), која је данас позната под именом Стари дворац. Између властелина и српских сељака убрзо долази до сукоба, те је 1801. године 100 српских породица било присиљено да се исели у Надаљ. На место Срба насељавају се Немци, али и они долазе у сукоб са Марфијем, те га убијају 1812. Године 1819 имање прелази у власништво Јосифа Полимберга из Београда, а касније, као мираз, преузима га Никола Безерди. Безерди за своје потребе гради летњиковац - дворац (завршен 1837) у стилу класицизма. Имање и дворац 1882.. купује Лаза Дунђерски из Сомбора (Јовановић 1974.). У власништву Дунђерских имање је остало све до 1946. када је национализовано.
  Насеље је 1918. требало добити име Дунђерско село, али на то није пристао Дунђерски.
 Током 1947. и 1948. године у Челарево је колонизовано становништво из Босне и Херцеговине. Највећи број становника стигао је из Босанке Крајине - из Босанког Петровца.Средином 1947. насеље добија име Челарево, по народном хероју Здравку Челару.
 Већина важнијих објеката, као и управне зграде предузећа су у централном делу насеља. Ту је основна школа "Здравко Челар", здравствена станица, месна канцеларија и заједница, Дом омладине, пошта и друго.